Homeopatija nije samo davanje nekakvih čarobnih kuglica, kako bi nekima moglo da izgleda. Kada se čovek leči homeopatijom, on se menja na svim poljima. Te promene su lagane i traju, to je proces, i posle nekog vremena, a u zavisnosti od težine nasleđenog i starosti osobe, neminovno ćete primetiti te promene. Vaše dete ili vi, a najverovatnije zajedno, tako ćete se suptilno promeniti na bolje, da ponekad nećete moći da verujete da ste nekada bili drugačiji. Homeopatija menja emocije, odnosi breme zabluda, čovek oseća priliv energije i dobrog raspoloženja, počinje drugim očima da posmatra život i svet oko sebe. To je put učenja, koji nije lak niti kratak. Zahteva vreme i strpljenje. Ali, nije li vam upravo toga ponestalo u poslednje vreme?

Duboko sam ubeđena da ništa nije slučajno. U to sam verovala kad sam bila devojčica; nadala se dok sam prelazila iz detinjstva u mladost i tokom čitavog perioda svoje rane mladosti; ubeđivala sam sebe u to kada sam se susretala sa prvim ozbiljnim problemima samostalnog života; proveravala tu ideju u nizu životnih situacija; uverila se više puta i postavila tvrdnju na pijedestal neospornog; počela da sumnjam kod nekoliko dramatičnih posrtanja, da bih se sada, u svojim srednjim godinama, kada vratim sve kadrove, ponovo iznenadila pred ogromnom snagom zakonitosti haosa, koji nikada neću sasvim razumeti i koji nikada neću prestati da istražujem. Takođe sam uverena da svaki čovek, baš kao i svako drugo biće na svetu, to oseća, ali je čoveku teško da prihvati i prizna. Ograničen je mnogim stečenim predrasudama. Prema mom mišljenju, najviše je ograničen verovanjem u logiku. Svet oko nas je suviše složen da bi pulsirao u ritmu logike kakvom smo je mi osmislili.