Nekada je bilo lakše.

Nekada je bilo bolje.

Nekada je bilo lepše.

To “nekada” ili “pre” – nekad je bilo “sada”. Današnje “sada” jednom će biti “nekada”. Da li će i tada ovo “sada-nekada” biti: lakše, bolje i lepše? Verovatno – da. Mnogo je razloga za ovu pretpostavku, ali se jedan nameće kao važniji od ostalih: odnos prema stvarnosti ovakvoj kakva jeste, negde već oblikuje sliku o njoj u vremenu koje dolazi, iako vi o tome sada uopšte ne razmišljate.

Dok se ujutro umivate, perete zube ili tuširate, o čemu razmišljate za tih nekoliko minuta intimnosti, u zaključanom kupatilu, sami sa sobom i svojim telom? Da li zagledate svoju kožu, nokte, zube? Procenjujete li svoje telo i mislite li o skladu koji ste do tog (upravo ovog) jutra postigli sa sobom i svojom jedinstvenom prirodom? Ili: sve radite mehanički, kao samo još jedan u nizu poslova koje ponavljate iz dana u dan?

Dok koračate prema dečijim krevetima, da svoje klince probudite za vrtić ili školu, da li često pogledate na sat i budite ih strepeći da ćete zakasniti? Ili: stojite pored kreveta neko vreme, gledajući ta savršena usnula lišca dok kroz vas struje žmarci ljubavi i topline pri pogledu na čuperke, ručice, prstiće koji vire ispod pokrivača?

Dok hodate prema parkingu, stanici gradskog prevoza ili pešačite do radnog mesta, vidite li lica pored kojih prolazite, imate li vremena za susret pogleda? Imate li volje da dobacite bez glasa svim tim ljudima, koliko ih razumete? Razumete li ih?

Da li vidite to drvo pored kojeg prolazite svakog dana i primećujete li promene na njemu? Da li se u proleće setite kako je izgledalo prethodne jeseni, da li usred zime vidite njegove gole grane i zamislite ih pune lišća, kakve su bile letos, kada su vam jednog toplog jutra šušnule nešto što vas je oraspoložilo?

Da li prodavačici u trafici kažete: “Dobro jutro”?

Da li srkućete jutarnju kafu sa zadovoljstvom zbog ukusa koji volite, uživajući u tom slatkom poroku odraslih, potpuno svesni šta radite i šta to znači? Ili: izručite kafu i izdimite par cigareta, unapred se nervirajući zbog poslova koji vaš čekaju?

Kada se setite (ako uopšte možete da zaboravite) koliko novca imate u novčaniku ili na računu, da li pomislite koliko imate ili koliko vam nedostaje?

Za neko vreme, a ono prolazi i proći će:

• vaše telo, zubi, nokti, koža – izgledaće drugačije;
• deca će porasti, vi ih više nećete buditi niti voditi bilo gde;
• komšiluk će se promeniti, sretaćete neka druga lica;
• nećete više odlaziti na posao;
• i tada ćete imati nešto novca koji neće biti dovoljan za sve što vam je potrebno;
• drvo će možda biti na istom mestu, a ako ne bude – biće to mesto na kome je bilo jedno drvo.

Da li ćete jednom žaliti za “nekada”, zato što to “nekada” niste primećivali niti osećali onda kada je bilo “sada”?

Izbor je vaš.